This site uses cookies.
Some of these cookies are essential to the operation of the site,
while others help to improve your experience by providing insights into how the site is being used.
For more information, please see the ProZ.com privacy policy.
From "Letters from a Self-Made Merchant to His Son" by George Horace Lorimer. 320 words
I remember reading once that some fellows use language to conceal thought, but it's been my experience that a good many more use it instead of thought.
A businessman's conversation should be regulated by fewer and simpler rules than any other function of the human animal. They are:
Have something to say.
Say it.
Stop talking.
Beginning before you know what you want to say and keeping on after you have said it lands a merchant in a lawsuit or the poorhouse, and the first is a short cut to the second. I maintain a legal department here, and it costs a lot of money, but it's to keep me from going to law.
It's all right when you are calling on a girl or talking with friends after dinner to run a conversation like a Sunday-school excursion, with stops to pick flowers; but in the office your sentences should be the shortest distance possible between periods. Cut out the introduction and the peroration, and stop before you get to secondly. You've got to preach short sermons to catch sinners; and deacons won't believe they need long ones themselves. Give fools the first and women the last word. The meat's always in the middle of the sandwich. Of course, a light butter on either side of it doesn't do any harm if it's intended for a man who likes butter.
Remember, too, that it's easier to look wise than to talk wisdom. Say less than the other fellow and listen more than you talk; for when a man's listening he isn't telling on himself and he's flattering the fellow who is. Give most men a good listener and most women enough note-paper and they'll tell all they know. Money talks -- but not unless its owner has a loose tongue, and then its remarks are always offensive. Poverty talks, too, but nobody wants to hear what it has to say.
The winning and finalist entries are displayed below.To view the like/dislike tags the entries received simply click on the "view all tags" link on the right hand corner of each entry.
You can leave your feedback for this pair at the bottom of the page.
Congratulations to the winners and thanks to all the participants!
Sećam se da sam pročitao kako neki koriste govor da bi prikrili svoje misli, ali po mom iskustvu mnogo je više onih koji ga koriste kao zamenu za razmišljanje.
Pravila kojima podležu poslovni razgovori treba da je manje i da su jednostavnija nego pravila za bilo koju drugu funkciju životinje zvane čovek. Ona glase:
Spremi šta ćeš reći.
Reci.
Ućuti.
Trgovac koji počne da govori a ne zna šta hoće da kaže, ili nastavi da priča nakon što je rekao šta je imao, završiće na sudu ili spasti na prosjački štap, a prvo je prečica do drugog. Imam svoju pravnu službu i ona predstavlja veliki trošak, ali tu je da ne bih imao posla sa zakonom.
Kada svratiš kod devojke ili ćaskaš sa prijateljima nakon večere, možeš da vodiš razgovor kao da ste na đačkom izletu na kom povremeno zastajete da berete cveće. Ali na poslu, tvoje rečenice treba da predstavljaju najkraće rastojanje između dve tačke. Izbaci uvod i zaključak, i zaustavi se pre nego što dođeš do tačke broj dva. Grešnike ćeš zadobiti kratkim propovedima, a đakoni ni ne smatraju da su im potrebne duge. Budalama daj prvu, a ženama poslednju reč. Meso se uvek nalazi u sredini sendviča. Naravno, malo putera na obe strane neće zasmetati ukoliko je namenjeno onome koji voli puter.
Zapamti i da je lakše ispasti mudar nego govoriti mudro. Pričaj manje od svog sagovornika i više slušaj nego što govoriš, jer kada čovek sluša on ne razotkriva sebe, a podilazi sagovorniku koji upravo to čini. Većini muškaraca nađi nekog ko ume da ih sasluša, a većini žena daj dovoljno papira za pisanje - i reći će ti sve što znaju. Novcem se može mnogo reći, ali samo kada njegov vlasnik ne zauzdava jezik, pri čemu je ono što kaže uvek uvredljivo. I siromaštvo bi imalo šta da kaže, ali to niko ne želi da čuje.
Sećam se da sam jednom pročitao kako neki ljudi koriste jezik ne bi li sakrili svoje misli, ali iz sopstvenog iskustva znam da ga dobrano veći broj njih koristi kao zamenu za razmišljanje.
Poslovni razgovor bi trebalo regulisati s manje brojnim i jednostavnijim pravilima nego bilo koju drugu funkciju životinje koju nazivamo čovekom. Pravila su sledeća:
Smisli šta hoćeš da kažeš.
Kaži to što si smislio.
Ućuti.
Trgovac koji započinje s pričom pre no što i sam zna šta želi da kaže i nastavlja je nakon što izgovori ono što je smislio završava pred sudom ili u sirotištu, pri čemu je ovo prvo samo prečica do drugog. Ja ovde imam svoj pravni odsek, koji me košta gomilu novca, ali me zato čuva da ne dopadnem pod udar zakona.
Sve je u najboljem redu kad telefonom nazoveš devojku ili nakon večere ćaskaš s prijateljima čisto razgovora radi, kao na izletu o blagdanima, dok zastajkuješ da nabereš stručak cveća; ali zato bi na radnom mestu tvoje rečenice trebalo da predstavljaju najkraće moguće rastojanje između tačaka. Izbaci uvod i zaključak, zaćuti pre no što uopšte dođeš do ovog drugog. Grešnike moraš loviti na kratke propovedi, a čak ni đakone nećeš ubediti da su im potrebne dugačke besede. Uvodnu reč prepusti budalama, a poslednju ženama. Meso je uvek u sredini sendviča. Naravno, ovlašni premaz putera s obeju strana neće škoditi, pod uslovom da je sendvič namenjen čoveku koji voli puter.
Upamti, takođe, da je lakše mudro izgledati nego mudro govoriti. Govori manje od drugih i više slušaj nego što pričaš; jer, kad čovek sluša on sebe ne razotkriva i ujedno laska onome ko to čini. Daj većini muškaraca dobrog slušaoca, a većini žena dovoljno pisaćeg papira, pa će ti istrtljati sve što znaju. Novac govori hiljadu jezika -- ali samo ako je njegov vlasnik brbljivac, a čak i onda su njegove opaske gotovo uvek uvredljive. I sirotinja zna da govori, ali niko ne želi da čuje to što ona ima da kaže.
Сећам се да сам једном прочитао да неки људи користе језик да би сакрили своје мисли, али ми моје искуство говори да много више људи језик користи уместо мисли.
Разговор пословног човека треба да буде уређен мањим бројем једноставнијих правила него било која друга функција „животиње зване човек“. То су:
Имајте нешто да кажете.
Кажите то.
Прекините да говорите.
Започињање казивања пре него што уопште знате шта желите да кажете и настављање казивања након што сте то већ рекли води трговца или у парницу или у сиротиште, с тим да је прва пречица до друге. Ја овде водим правно одељење, које доста кошта, али ме то и спречава да одем на права.
Сасвим је у реду када позовете девојку или разговарате са пријатељима после ручка да водите разговор налик излету недељне школе, са паузама за брање цвећа; али у канцеларији ваше реченице морају да буду најкраће могуће растојање између две интерпункцијске тачке. Избаците увод и закључак и зауставите се пре него што дођете до овог другог. Морате да држите кратке проповеди да бисте убедили „грешнике“ – „ђакони“ ионако неће сматрати да су им потребне дугачке проповеди. Дајте будалама прву, а женама последњу реч. Шунка је увек у средини сендвича. Наравно, танки слој бутера са обе стране неће шкодити уколико је сендвич намењен човеку који воли бутер.
Запамтите и то да је лакше мудро изгледати него мудро говорити. Говорите мање од саговорника и слушајте више него што говорите; јер, када човек слуша, он не говори о себи, а уз то ласка саговорнику који то чини. Дајте већини мушкараца доброг слушаоца, а већини жена довољно папира и рећи ће вам све што знају. Новац говори – али не и ако његов власник нема длаке на језику, а тада су његове примедбе увек увредљиве. И сиромаштво говори – само што нико не жели да чује шта оно има да каже.
Sećam se da sam jednom pročitao kako neki ljudi koriste govor da bi prikrili misao, ali moje iskustvo je da ima mnogo više onih koji ga koriste umesto misli.
Razgovor poslovnog čoveka treba regulisati sa manje i što jednostavnijih pravila nego bilo koju drugu funkciju ljudske životinje. To su:
Imaj šta da kažeš.
Kaži to.
Prestani da govoriš.
Ako počne da govori pre nego što zna šta hoće da kaže i nastavi da priča nakon što je rekao šta je imao trgovac će završiti pred sudom ili na prosjačkom štapu, a prvo je prečica do drugog. Ovde imam pravnu službu i ona me mnogo košta, ali ona služi da izbegnem parničenje.
Kada si u poseti devojci ili razgovaraš sa prijateljima posle večere sasvim je na mestu voditi razgovor kao da je u pitanju školski izlet, sa zaustavljanjima da se nabere cveće; ali na poslu rečenice treba da predstavljaju najkraće rastojanje između tačaka. Izostavi uvod i zaključak, i prekini pre nego što stigneš da kažeš „drugo“. Moraš držati kratke propovedi da bi privukao grešnike; a ni sâmim đakonima neće trebati duge. Daj budalama prvu, a ženama poslednju reč. Meso je uvek u sredini sendviča. Naravno, malo butera s ove ili one strane ne škodi, pod uslovom da je namenjeno onome ko voli buter.
Zapamti, takođe, da je lakše činiti se mudar nego govoriti mudro. Kaži manje nego sagovornik i slušaj više nego što govoriš; jer kad sluša čovek se ne odaje, a laska onome ko to čini. Većini muškaraca treba samo pažljiv slušalac a većini žena dovoljno papira za beleške pa će reći sve što znaju. Novac govori – ali samo ako njegov vlasnik ima dugačak jezik, a onda su njegove primedbe uvek uvredljive. I siromaštvo govori, ali niko ne želi da čuje šta ima da kaže.
Iz “Pisama samoukog trgovca svom sinu” od Džordža Horasa Lorimera (George Horace Lorimer).
Sećam se da sam jednom pročitao da neki ljudi koriste jezik da bi sakrili svoje misli, ali iz mog iskustva, mnogo više ljudi koristi jezik umesto misli.
Konverzacija poslovnog čoveka treba da bude regulisana manjim brojem i jednostavnijim pravilima nego bilo koja druga zanimanja ljudskog roda. To su:
Imaj nešto da kažeš, Kaži.
Prestani da pričaš.
Otpočeti razgovor pre nego što znaš šta želiš reći i nastaviti da pričaš i nakon onoga što si rekao, trgovca može da košta parnice ili prosjačkog štapa, a prva stvar je samo prečica da se dođe do druge stvari. Ovde imam i pravnu službu koja me košta puno para, ali mi pomaže da nemam posla sa zakonom.
U redu je kad razgovaraš s devojkom ili prijateljima posle večere i pričaš naširoko i nadugačko kao da si na nekom školskom izletu, gde zastaneš da ubereš po neki cvetić. Ali u kancelariji, tvoje rečenice treba da budu što kraće. Skrati uvod i zaključak, i završi pre nego što počneš sa ‘drugo’. Treba da očitaš kratke propovedi da uhvatiš grešnike; a ni đakoni neće poverovati da im treba duži govor. Glupacima daj prvu reč, a ženama poslednju. Fil se uvek nalazi u sredini torte. Naravno, malo namazanog putera na korama neće škoditi ako je namenjen onome ko voli puter.
Ne zaboravi da je lakše izgledati pametno nego pričati pametno. Kaži manje od onog drugog i slušaj više nego što pričaš, jer kad čovek sluša ne otkriva sebe, a laska onome ko priča. Budi dobar slušalac za većinu ljudi, a većini žena daj dovoljno papira za beleške i onda će vam oni reći sve što znaju. Novac sve kaže -- ali ne ako njegov vlasnik ima dugačak jezik, jer su onda komentari uvek uvredljivi. Siromašni takođe pričaju, ali niko ne želi da čuje šta ima da kažu.
